{"id":28107,"date":"2025-06-23T12:22:11","date_gmt":"2025-06-23T12:22:11","guid":{"rendered":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/?p=28107"},"modified":"2025-06-23T12:22:15","modified_gmt":"2025-06-23T12:22:15","slug":"kompanijska-kultura-pocinje-komunikacijom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/inspirations\/kompanijska-kultura-pocinje-komunikacijom\/","title":{"rendered":"Kompanijska kultura po\u010dinje komunikacijom"},"content":{"rendered":"\n

Komunikacija je razmena informacija izme\u0111u vi\u0161e osoba pisanim, usmenim, neverbalnim putem i slu\u0161anjem. Me\u0111utim, ona nije samo razmena informacija \u2013 ona je temelj svih odnosa i uspeha unutar firme. Bilo da komuniciramo sa kolegama, nadre\u0111enima ili klijentima, na\u010din na koji se izra\u017eavamo<\/a>, kako se pona\u0161amo i o \u010demu govorimo uti\u010de na produktivnost i radnu kulturu tima. Sve to \u010dini ono \u0161to zovemo „kompanijska kultura“.<\/p>\n\n\n\n

U zavisnosti od kanala kojim se komunikacija provodi postoje:<\/p>\n\n\n\n

Formalna – Neformalna Komunikacija<\/h3>\n\n\n\n

a) Formalna komunikacija<\/strong> obi\u010dno organizovan i struktuisan vid komunikacije, ti\u010de se posla, i organizacije rada u firmi, drugim re\u010dima- to je striktno razgovor o poslu.<\/p>\n\n\n\n

b) Neformalna komunikacija<\/strong>, obuhvata svakodnevne razgovore me\u0111u kolegama koji nisu vezani za posao \u2013 \u0161ale, pri\u010de o vikendu, li\u010dni saveti uz kafu…<\/p>\n\n\n\n

Verbalna – Neverbalna Komunikacija<\/h3>\n\n\n\n

a) Verbalna komunikacija<\/strong> je na\u0161 govor. Uklju\u010duje na\u0161 re\u010dnik, ton glasa, intonaciju, slu\u0161anje i razumevanje drugog…<\/p>\n\n\n\n

b) Neverbalna komunikacija<\/strong> obuhvata sve \u0161to \u0161aljemo kroz govor tela \u2013 mimiku, gestikulaciju, stav tela.<\/p>\n\n\n\n

Interna – Eksterna Komunikacija:<\/h3>\n\n\n\n

a) Interna komunikacija<\/strong> odnosi se na razgovore unutar firme, bilo da su to razgovori izme\u0111u kolega ili me\u0111u nadre\u0111enima u firmi.<\/p>\n\n\n\n

b) Eksterna komunikacija<\/strong> je komunikacija koja se odvija prema spolja\u0161njem svetu \u2013 sa klijentima, partnerima ili javno\u0161\u0107u,i iako se tako ne \u010dini, me\u0111usobno su zavisne.<\/p>\n\n\n\n

Horizontalna – Vertikalna komunikacija:<\/h3>\n\n\n\n

a) Horizontalna komunikacija<\/strong> uklju\u010duje razgovor izme\u0111u saradnika iste nadle\u017enosti, na primer, izme\u0111u dva menad\u017eera kompanije;<\/p>\n\n\n\n

b) Vertikalna komunikacija<\/strong> uklju\u010duje razgovor pripadnika razli\u010ditih titula i ranga u poslovnoj hijerarhiji, npr. izme\u0111u direktora i sekretara.<\/p>\n\n\n\n

c) Dijagonalna komunikacija<\/strong> je prelaz iz razgovora sa svojim kolegama na onaj sa nadre\u0111enim ili podre\u0111enim, ona je prenosna komunikacija sa jedne grupe na drugu.<\/p>\n\n\n\n

Pasivna -Aktivna Komunikacija:<\/h3>\n\n\n\n

a) Pasivna komunikacija<\/strong> nastaje kada nadre\u0111eni daju instrukcije i materijale za rad, u\u010desnici su prisutni, ali ne u\u010destvuju aktivno. \u010cesta je u ve\u0107im predavanjima i online kursevima, ali mo\u017ee biti ne\u010diji na\u010din rada.<\/p>\n\n\n\n

b) Aktivna komunikacija<\/strong> tra\u017ei anga\u017eovanje u razgovoru \u2013 postavljanje pitanja, izra\u017eavanje svog mi\u0161ljenja\u2026 \u010desta je u\u017eivo.<\/p>\n\n\n\n

Kako kanali komunikacije uti\u010du na poslovnu kulturu?<\/h3>\n\n\n\n

Kvalitet i odabir kanala komunikacije dokazano zavise od odnosa koji se gradi me\u0111u akterima. Na\u010din na koji se izgovaraju stvari, va\u0161 re\u010dnik, i kako vas drugi razumeju uti\u010de na va\u0161 odnos kao lidera prema radnicima, i obrnuto. Neverbalna komunikacija koja prati taj govor ima, po nekim istra\u017eivanjima, ja\u010di uticaj na va\u0161 imid\u017e od verbalne komunikacije, ljudi \u010de\u0161\u0107e pamte ono \u0161to se radi dok se govori od samih re\u010di – prema tome, va\u0161 izraz lica i stav tela daleko vi\u0161e \u0161alju signale drugima o va\u0161oj poslovnoj kulturi, raspolo\u017eenju, utisku prema kolegama i radu, i ona se prenosi na druge.<\/p>\n\n\n\n

Formalan govor poma\u017ee da se razjasne stvari, i uliva poverenje u stru\u010dnost govornika. Me\u0111utim, komunikacija je efektnija kada se ubaci spontanost, koja zbli\u017eava zaposlene i motivi\u0161e ih na rad.<\/p>\n\n\n\n

Dobar odnos unutar firme, i otvorena komunikacija ka zaposlenima, bilo unutar, van svoje firme, kako komunicirate sa kolegama, a kako sa nadle\u017enima ili onima druga\u010dijeg zvanja uti\u010du na toplu atmosferu u radnoj kulturi, i \u0161alju klijentima i saradnicima dobru sliku o firmi.<\/p>\n\n\n\n

Aktivna komunikacija, postavljanje pitanja, deljenje svog mi\u0161ljenja tokom radionica ili sastanaka ra\u0161\u010di\u0161\u0107ava nejasno\u0107e, ali i pokazuje va\u0161u zainteresovanost za mentorov materijal, a obrnuto poziva i osloba\u0111a u\u010desnike da budu aktivni.<\/p>\n\n\n\n

Stilovi Komunikacije: Koji Stil Najvi\u0161e Pripada Vama?<\/h3>\n\n\n\n

Pored vrsti komunikacija u odnosu na to gde se i kako vr\u0161i, postoje i stilovi komunikacija koji se naj\u010de\u0161\u0107e de\u0161avaju na ovim mestima kada je neki konflikt ili razgovor u pitanju;<\/p>\n\n\n\n

Pasivna Komunikacija – <\/strong>Dominantna je kod ljudi koji obi\u010dno izbegavaju konflikte, ne izra\u017eavaju svoje potrebe ili mi\u0161ljenja i \u010desto se povla\u010de u pozadinu i popu\u0161taju tu\u0111im zahtevima.<\/p>\n\n\n\n

Primer pasivne komunikacije: \u201cizvinite, stvarno izvinite, poku\u0161a\u0107emo, ali mi nemamo nikakvih ovla\u0161\u0107enja za to!\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pasivno-agresivna Komunikacija — <\/strong>Ovaj stil je sli\u010dan pasivnoj, ali u njemu dolazi do nespretno skrivene agresije. Osoba mo\u017eda ne\u0107e re\u0107i direktno u \u010demu je problem, ali kroz sarkazam ili izbegavanje jasno daje do znanja da nije zadovoljna.<\/p>\n\n\n\n

Primer pasivno-agresivne komunikacije: \u201cRekao sam da im taj plan ne valja, ali oni o\u010digledno znaju bolje od mene. Ako, neka rade \u0161ta ho\u0107e, ne zanimaju me.\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n

Asertivna Komunikacija – <\/strong>Asertivna komunikacija<\/a> je siguran stil komunikacije, gde osoba izra\u017eava sopstvena mi\u0161ljenja, potrebe i granice, tako da po\u0161tuje integritet drugoga. Drugim re\u0107ima, asertivnost je zlatna sredina izme\u0111u pasivnosti i agresije, koja dokazano pobolj\u0161ava odnose me\u0111u zaposlenima i doprinosi psihi\u010dkom blagostanju pojedinca.<\/p>\n\n\n\n

Primer asertivne komunikacije: \u201cRazumem da ste trenutno u gu\u017evi, ali bih bila zahvalna kada biste mi u\u010dinili uslugu…\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n

ili<\/p>\n\n\n\n

„\u017dao mi je, ali ne mo\u017eete tako sa mnom razgovarati, ne ose\u0107am se prijatno kad to radite.“<\/em><\/p>\n\n\n\n

Agresivni stil – <\/strong>\u010cesto me\u0161an sa sigurnim zbog medijske kulture (\u201epravi vo\u0111a se nikad ne pokorava, sa radnicima ne treba blago\u2026\u201c), ovo je naj\u010de\u0161\u0107i obrazac u kome vlada fokus na li\u010dnom interesu, i ru\u0161enju tu\u0111ih granica.<\/p>\n\n\n\n

Primer agresivnog stila: „Ne zanima me \u0161ta ti se de\u0161ava u \u017eivotu, i da ti je neko umro, ima\u0161 odmah da se pojavi\u0161 sutra i dovr\u0161i\u0161 posao!“<\/em><\/p>\n\n\n\n

Manipulativni stil<\/strong> – Manje poznat, odnosi se na vid komunikacije gde se umiljavanjem, laskanjem, uslugama, ili manipulacijom pravi pravi la\u017eni imid\u017e sebe i drugih da bi se dostigao cilj. Predstavlja spoj pasivne i agresivne komunikacije da bi se dobilo ono \u0161to se \u017eeli, i te\u0161ko je izboriti se sa ovakvim komunikatorima kada ih primetite.<\/p>\n\n\n\n

Primer manipulativnog stila komunikacije: „Ali za\u0161to ne \u017eeli\u0161 da mi u\u010dini\u0161 tu uslugu, zar ti nije stalo do nas, nakon svega \u0161to smo ti u\u010dinili?“<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kako stil komunikacije uti\u010de na kompanijsku kulturu?<\/h3>\n\n\n\n

Primeri dobre i lo\u0161e komunikacije:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. <\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    -Ti si majstor za statistiku, ali mogao bi vi\u0161e pa\u017enje da obrati\u0161 na neke podatke na tabeli.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – Hvala, znam da umem da  budem nepa\u017eljiv, posveti\u0107u vi\u0161e vremena brojkama.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    2.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – Malo je problemati\u010dno, mo\u017eda bi mogla da\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – Zar nije moj trud dovoljan? Celu no\u0107 sam pisala tekst, da biste ga odbacili!<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – Tako je, onom kolegi niste ni\u0161ta rekli, a on krade tekstove. Vidi se da imate favorite.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – U pravu ste, ipak je sve u redu.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    3.<\/p>\n\n\n\n

    – Presko\u010dio si tabelu, sada ne\u0107emo mo\u0107i da po\u0161aljemo ovaj tekst jer je u\u017easan, kako si nesposoban!<\/em><\/p>\n\n\n\n

    – Znam, izvinite \u0161efe, ja sam kriv, popravi\u0107u to\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Prema datim primerima se vidi rezultat kori\u0161\u0107enja jednog od vode\u0107ih stilova u konfliktnim situacijama.<\/p>\n\n\n\n

    Pasivnim stilom komuniciranja osoba se povla\u010di ili pla\u0161i, daje dojam svoje nesigurnosti i nezainteresovanosti, \u010dime drugi mogu da prelaze preko njenih granica. Pasivno agresivnim stilom se stvara konfuzija kod slu\u0161alaca, i mo\u017ee izazvati suprotan efekat od \u017eeljenog, da obe strane budu nezadovoljne jer cilj ostaje neispunjen. Agresivni stil izaziva najvi\u0161e neprijatnih posledica, jer osoba zahteva ishitrene odluke od drugih, potencijalno uznemirava druge, i gradi neprijateljsku atmosferu na poslu. Manipulativnim stilom mo\u017ee brzo da se stigne do cilja, ali on stvara konfuziju, neprijatnost, nepoverljivost, i zdravstvene posledice kod targetiranih osoba i onih koji primete taj stil komunikacije kod drugog. Osobe koje se koriste ovim stilom su najsklonije da uzurpiraju kvalitet poslovne kulture.<\/p>\n\n\n\n

    Najsigurniji, i najbolje dokazan stil komunikacije je asertivni govor – samopouzdanjem, otvorenom komunikacijom i iskreno\u0161\u0107u, osoba uliva poverenje drugih, smanjuje konflikt, pove\u0107ava zadovoljstvo, u\u010dinak na poslu, i uti\u010de vrlo povoljno na psihofizi\u010dko blagostanje ljudi i shodno tome, pobolj\u0161ava radni performans<\/a> i povoljno uti\u010de na radnu atmosferu.<\/p>\n\n\n\n

    Kako Pobolj\u0161ati Komunikaciju na Poslu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Da biste pobolj\u0161ali komunikaciju na radnom mestu, i pozitivno uticali na radnu kulturu va\u0161e firme, bilo da ste lider ili zaposleni – preporu\u010duje se da koristite asertivan stil komunikacije<\/a>. To zna\u010di da budete otvoreni, iskreni, i da po\u0161tujete ose\u0107anja drugih, dr\u017ee\u0107i do sebe.<\/p>\n\n\n\n

    Pri davanju feedbacka, izbegavajte kritiku li\u010dnosti i generalizacije, usredsredite se na ispravku problema. Trudite se da feedback dolazi iz dobre namere, i poverenja u mogu\u0107nost boljeg razvoja zaposlenih. Balansirajte komentare o ne\u010dijem performansu, tako \u0161to \u0107ete u svaku kritiku ubaciti dobre konstatacije o radu, i navesti dobar primer kako ne\u0161to mo\u017ee bolje da se odradi. Time \u0107ete ohrabriti druge da se potrude.<\/p>\n\n\n\n

    Tako\u0111e, aktivno slu\u0161anje je klju\u010dno \u2013 postavljajte pitanja, dajte konstruktivne povratne informacije i uva\u017eavajte tu\u0111e stavove ili primedbe. Dobro komuniciranje ne samo da pove\u0107ava produktivnost, ve\u0107 gradi pozitivnu atmosferu na poslu, koja je temelj svakog uspe\u0161nog tima.<\/p>\n\n\n\n

    Prema re\u010dima Karl Rod\u017eersa, tvorca terapije usmerene na klijenta: \u201eSvaka osoba poseduje ogroman potencijal za rast, promenu i li\u010dni razvoj, ako joj se pru\u017ei odgovaraju\u0107a podr\u0161ka\u201c<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Komunikacija je razmena informacija izme\u0111u vi\u0161e osoba pisanim, usmenim, neverbalnim putem i slu\u0161anjem. Me\u0111utim, ona nije samo razmena informacija \u2013…<\/p>\n","protected":false},"author":19,"featured_media":28109,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-28107","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28107","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/19"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28107"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28107\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28127,"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28107\/revisions\/28127"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28109"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/asystems-backup.mediagrafik.cz\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28107"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}